U Crnoj Gori na moru jedna porodica je legla na ležaljke koje se naplaćuju da pritom to nisu znali. Posle nekog vremena dolazi konobar iz kafića, tera ih i dere se kao lud,
vređa… Bilo mi ih je žao i otišao sam i platio te ležaljke za njih iako su mi to bile zadnje pare koje sam poneo na letovanje. Nisam im uzeo ni dinar koji su mi posle nudili, i
drugari su govorili da sam budala… Ali danas posle 10 godina, imam porodicu, uspešan sam čovek i decu vaspitavam upravo tako, da treba davati i da se to kroz život sve vrati…
http://receptizabrzaijednostavnajela1.blogspot.ba
Nema komentara:
Objavi komentar