Prema raznim istraživanjima Srbia je najrazvijenija zemlja kada je šljivarstvo u pitaju, ali proizvodnja u tom sektoru nema dovoljnu podršku nauke i moderne tehnike. Šljiva je koštunjavo voće jako lepog ukusa, za koji je zaslužan upravo odličan odnos šećera u njenom sastavu. Šljiva u sebi sadrži čak pet vrsti šećera i kiselina, a ima četiri puta manje energetske vrednosti od belog. Šljiva je jedan od najistaknutijih lekovitih voćki takođe.
S obzirom da ima dosta zaštitinih materija u sebi, kao i prirodnih šećera, ovu vočku potrebno se uvrstiti u svoju ishranu, jer ljudsko telo te njene materije može iskoristiti na najbolji način. Pored svog lekovitog dejstva, oa voćka je u prednosti i zbog svoje pogodnosti za kulinarsku obradu. Šljive se mogu konzumirati i suve, pošto se dobro osuše na suncu, može se pripremiti džem, slatko i druge namirnice. Naučno je dokazano da ona zadovoljava sve hranljive potrebe ljuskog organizma.
Još jedna od prednosti šljive jeste način gajenja. Gajiti ovu voćku veoma je lako i ni malo komplikovano. Šljiva je najjednostavnija vočka za uzgajanje, jer nije uopšte zahtevna. Zaštitno prskanje vrši se tek posle cvetanja, tako da nije do sada zabeležen pogoršan kvalitet ploda izazvan prskanjem. Isto tako bitna stvar je da su istraživanja pokazala, kao i pređašnja iskustva da je sa šljivom dobar i bogat rod zagarantovan.
Lekovita svojstva šljive
Bogatstvo mineralima cinka i bakra, kao i vitamina C, B1 i B2, šljivu čini veoma lekovitom voćkom. Ona odlično deluje na nervni sistem, jer ima antidepresivno dejstvo, što je samo jedan od mnogobrojnih dobrih učinaka na ljudski organizam. Suve šljive jednako su zdrave i lekovite kao i sirove.
Šljive imaju diuretičko dejstvo na čovečiji organizam. Posebno se preporučuju ljudima kod kojih se javljaju problemi sa bolovima u žuči i bubrezima. Bilo da su sveže ili suve šljive jednako doro deluju kao diuretik.
Usporavanje starenja takođe je jedna od prednosti koje će nam pružiti ovo vrso voće, pogotovo suve. One su odličan antioksidant, te ne može doći do poremećaja kiseonika u organizmu, što automatski usporeva proces starenja ljudskog tela.
Voćka koja smanjuje pojavu šećerne bolesti tj. dijabetisa jeste upravo šljiva. Ona sadrži upijajuća vlakna, koja regulišu nivo šećera u krvi. Ta ista vlakna pomažu da hrana što sporije ide kroz organizam, čime se samim tim usporava i apsorpcija šećera u krvotok.
Suve šljive odlične su u borbi sa zatvorom. Upravo njihova vlakna pomažu šljivama da dobro utiču na crevne flore i stomačne probleme. One u velikoj meri smanjuju i rizik pojave raka debelog creva. Ukoliko se kod malih beba javi zatvor, sok od suvih šljiva biće od velike pomoći.
Ova voćka posle sušenja na suncu odlična je za zdravlje očiju. S obzirom da sadrže dosta fitonutrijenijuma, suve šljive će sprečiti makularnu degeneraciju, koja je česti problem kod starijih ljudi.
Kada je zdravlje kostiju u pitanju šljive su im najbolji prijatelji. One su veoma bogate flavonoidima i fenolima koji im omogućuju da jako povoljno utiču na zdravlje kostiju, a samim tim i smanjuju rizik od pojave osteoporoze.
Osobe koje vode računa o telesnoj težini treba da znaju da su za mršavljenje suve šljive jako dobre. One pružaju osećaj sitosti, baš zahvaljujući vlaknima koje imaju u svom sadržaju i na taj način sprečavaju gojaznost kod ljudi. Nakon dijetalnog obroka potrebno je pojesti po jednu suvu šljivu i to će produžiti osećaj sitosti zasigurno jedan duži period. Jedna takva šljiva sadrži samo 40 kalorija te je odlična i da se uvrsti u dijetalni meni i kao obrok.
Smanjivanje holesterola takođe je još jedan plus kod šljiva. One upijaju višak žuči iz jetre i tako uspevaju da smanje nivo lošeg holesterola u krvi čoveka.
Odličan su borac protiv raka. Šljive u sebi imaju veliki broj antioksidanata i baš iz tog razloga manje je verovatno da će se pojaviti kancerogene ćelije. Opšte su poznate u narodu, kao veoma uspešne u sprečavanju pojave raka dojke.
Šljive takođe štite i od kardiovaskularnih bolesti. I sveže i suve šljive veoma su dobre u zaštiti srca i nastanka raznoraznih bolesti koje ga mogu zadesiti. Kalijum iz ove voćke održavače norvalan nivo krvnog pritiska i na taj način smanjiće se i rizik od pojave takvih oboljenja. Većina ćelijskim membrana sastoje se iz masti i jako je važno da se u ljudski organizam unese dovoljno količine fitonutrijenata koje šljiva ima u izobilju.
Namirnice dobijene preradom šljiva
Što se tiče suvih šljiva, one se mogu dodati raznim pahuljicama ili se čak jesti uz jogurt. Odlične su kada se pomešaju sa orasima i tada čine sjajnu užinu, a takođe koriste se za punjenje pečenog pileta.
Sveža šljiva preradom može nam podariti kompot, bistri sok ili veoma ukusni džem.
Za kompot od šljiva potrebno je :
1 kg šljiva
750 g šećera
2 dl crvenog vina
½ l vode
kesica cimeta
Pravi se na sledeći način: Pomeša se šećer, vino i voda, a zatim je tu smesu potrebno zagrejati na 175 stepen. Čim proključa dodaju se šljive izbodene na nekoliko mesta čačkalicom i cimet. Sve zajedno kuvati još 5 minuta. Kada kompot bude kuvan šljive se izvade šupljim kašikom, porešaju se na dno zagrejane tegle, a zatim se preko njih sipa sirup u kojem su se kuvale. Zatvore se tegle i potrebno je pasterizovati ih na 80 stepeni.
Za džem od šljiva potrebni su sledeći sajstojci:
4 kg šljiva
3 kg šećera
100 g crne čokolade
4 kašike ruma
Džem od šljiva sprema se na sledeći način: Očišćene šljive se prepolove i stave u široku posudu, a nakon toga pospu šećerom. Potrebno ih je peći 3 do 4 sata na temperaturi oko 170 stepeni. Nakon toga dodaje se rastopljena čokolada, pa se ponovo vraća u rernu. Peče se sve dok ne počne da se zgrušnjava, ali mora se voditi računa da se ne zgusne sasvim. Sipa se u vruće tegle, a zatim je potrebno da odstoji u toploj rerni, kako bi se uhvatila blaga korica. Sutradan se tek zatvaraju tegle. Umesto ove količine šećera može se koristiti i manja ili čak voćni šećer kada ga mogu konzumirati i dijabetičari.
http://cajeviza.com
Nema komentara:
Objavi komentar