U oktobru 1994. godine, tinejdžer Bili Best oboleo je od raka. Ova vest punila je naslovne strane američkih novina zbog Bilijevog bega od kuće kako bi izbegao hemioterapiju. Tada je imao svega 16 godina i dijagnozu Hočkinovog limfoma.
Prošao je kroz nekoliko ciklusa hemioterapije, ali agresivni tretman učinio ga je jako slabim i bolesnim, pa je odlučio da prekine sa hemioterapijom, usprkos tome što mu je predviđeno da će živeti maksimalno 2 godine. Odlučio je da će radije živeti svoj život koliko god on kratak bio – pod sopstvenim pravilima. Spakovao je svoj ranac i pobegao od kuće, ne znajući da će ga taj čin odvesti na put do otkrića alternativnog načina lečenja.
Tog davnog sudbonosnog dana, bez ijedne reči i pozdrava, Bili se spakovao, uzeo svoj skejt, nekoliko stotina dolara i otputovao autobusom do Teksasa. U državi Teksas je ostao kod prijatelja u Hjustonu koji ga je primio i dao mu prenoćište. Istovremeno, u Norvelu, odakle je pobegao, Bestova porodica digla je uzbunu zbog njegove sigurnosti i narušenog zdravlja. Nakon nekoliko dana u očaju, kontaktirali su medije u poslednjem pokušaju da lociraju sina.
Priča o begu tinejdžera medijima se proširila poput stihije, pojavljujući se na naslovnicama svih novina i televizijskih vesti. Policija je u većini država uzbunila javnost da traži ćelavog tinejdžera. Novinari su kampovali ispred kuće Bestovih roditelja koji su strepili nad telefonom i molili Boga da ih sin nazove.
Zahvaljujući ogromnoj medijskoj pažnji, silna podrška javnosti došla je do porodice Best u obliku pisama i poziva. Činilo se da svako ima neki savet za njihovog nestalog sina. Ono što je vratilo Bilija porodici bilo je obećanje roditelja da može da se leči alternativnom medicinom i potraži terapiju koja mu odgovara.
Put izlečenja
Po povratku kući, Bili je pregledao sva primljena pisma, i uzeo sve informacije koje je smatrao korisnim. Duboko je analizirao i konačno se odlučio za tretman koji mu se činio ispravnim.
3 glavna koraka koja je odlučio da preduzme bila su:
– Bolnički tretman injekcijama
– Promena ishrane
– Esijak čaj
Dnevno je pio 3 decilitra Esijak čaja, domorodačkog napitka sa antikancerogenim biljkama poreklom iz Kanade, koji je proslavila medicinska sestra Rene Kejs i koji je i danas jako popularan u prirodnom načinu lečenja raka.
Takođe, Bili je iz ishrane izbacio mleko, meso, brašno i šećer, a jeo je što više lokalno uzgojene organske hrane koju je pripremao u gusenom posuđu, uglavnom je konzumirao integralne žitarice i povrće.
Takođe se odlučio za terapiju injekcijama u bolnici umesto standardne hemioterapije, koje su mu ubrizgavali direktno u limfne čvorove. Terapiju je otkrio kanadski biolog Gaston Naesens, a reč je o spoju kamfora, kiseonika i mineralnih soli. Ove supstance ne napadaju direktno tumor, već snažno podižu imunitet.
Čuvši za tretman, njegov doktor prijavio je Bilijeve roditelje socijalnjo službi, koja je na sreću odbila njegovu prijavu jer su smatrali da je blizu punoletnosti i da je pokazao da se može sam brinuti o sebi.
Bili Best ozdravio je za 2,5 meseca, a u deceniji koja je usledila, njegov oporavak nadmašio je sva očekivanja!
Gostovao je u brojnim emisijama i i konferencijama u vezi prirodnog lečenja raka širom SAD-a, i danas i dalje širi svoju poruku.
Poslednjih 15 godina Bili se trudi da naglašava važnost ishrane u borbi protiv bolesti. Njegova poruka je da ono što unosimo u naše telo uveliko utiče i na naše zdravlje, kao i da prednost treba da imaju namirnice iz lokalnog okruženja.
Izvor: Kurir.rs
Nema komentara:
Objavi komentar